MAL' SE NISAM ŠLAGIR'O!
Kasno popodne, 17 i nešto sati…
Sjedim kraj kompjutora i radim objave na FB Kapelne.
Zazvoni zvuk zvona na slušalici kraj ulaznih vrata u stanu.
Po zvuku prepoznajem da je poziv na zvonu kraj ulaznih vrata, ali jedanaest katova ispod mene, tj. na ulazu u neboder.
Ma, koj' sad? Pomislih!
Ustadoh, odšetah do portafona i javih se…
Halo, tko je?
Šutnja?
Halo, tko je? Ponovih!
U slušalici čujem glas koji govori…poštar, imam pošiljku!
Ma, za koga, upitah?
Ma, za vas, jeste vi gospodin Čanaglić?
Jesam, ali to nije sigurno za mene, kazah mu ! A što je, jel' pismo? Upitah ga!
Ma, paket, kutija, reče on?
Ma, to nije sigurno za mene, kazah mu!
Ma, jeste vi gospodin Čanaglić, pita me on opet?
Ma, jesam, al' 'ko će men' slat' sada paket?
Ma, molim vas otvorite mi ulazna vrata!
Ajd' dobro, uputih ga gdje sam i da ću ga čekati na ulazim vratima stana.
Prođe minuta, dvije, staje lift otvaraju se vrata i mladi dečkić ravno k meni! Drma kutiju, okreće, drma…de stan, kažem mu ja, zar ne čitaš šta svašt' šalju u kovertama, kutijama, ispod maraka…Oš' da odletimo, bez krila!!!!
Oprezno se zaklonih iza zida, on dođe do mene pruža mi kut'ju i na njoj prije nego sam ju uzeo u ruke, vidim poznato ime pošiljatelja?
El', dobivao sam ja dnevno svakakvih poruka, mailova, poziva, obavijesti o nagradama, i slično, od poznatih imena i prezimena, al' to na kraj nis' bil' on', nego neki botovi, trolovi, spywareovi i što ti ja ne znam tko sve ne.
Preda od meni lijepo upakiranu, adresiranu sačuvanu kutiju i ode…
Nosim ja nju u kuj'nu do stola, oprezno, palim sva svjetla, naginjem uvo do kutije…
Ništ' ne kuca!
E, sad, vidim poznato ime i prezime, vidim piše Kapelna, i Donji Miholjac, a kad je to u pitanju….za to sam UVIJEK ODLUČAN DA GINEM, AKO I TREBA!
Otvorih kutiju, pogledah kraičkom oka unutra, a ono IMAM ŠTA ZA VIĐET'!
Kapelačke delicije, vreća čvaraka, ladna kapelačka od plavih šljiva u litrenki, nešto tamno, gusto, u manjoj flaški liči mi na višnjevac, kut'ja puna kolača, kapelačkih, tegla ajvara ili što, omot jaja…
EL' VIDJEH TO, I MAL' SE NISAM ŠLAGIR'O!
Od radosti, sreće, iznenađenja, straha, iščekivanja, prije nego me u glav' smantalo' vidjeh samo da su STRADALA JAJA!!!!
Ma, ne moja, ona u kut'ji, četir, pet…mora od drmanja kut'je kad ju je poštar donos'jo!
Dalje ne znam što se dešavalo!
Mora da je SINKOPA!
Kad isplivam iz nje možda i nastavim.
EL', AL JE LIJEP' USNUTI SAN IZ JAVE S KAPELAČKOM MILOŠTOM U RUK'!
POSLANOJ OD DRAGIH OSOBA KOJE ZNAJU CIJENITI LJUDSKI, DRUGARSKI, PRIJATELJSKI, EMOTIVNI, NJEŽNI, ALI DOVOLJNO ODLUČAN STISAK RUKE.
To se zove ŽIVOT!
Nema komentara:
Objavi komentar