MIROSLAV DUDUKA DAKIĆ_NAŠI LJUDI - pjesnici, književnici, publicisti, režiseri, glumci, producenti, slikari, majstori fotografije, sportaši

NAŠI LJUDI - pjesnici, književnici, publicisti, režiseri, glumci, producenti, slikari, majstori fotografije, sportaši

MIROSLAV DUDUKA DAKIĆ

El' baja, oslovljava me (i druge) s „poštovani gospodine“!

El' baja, u njegovoj pisanoj i usmenoj komunikaciji sve „pršti“ od smirenosti, učtivosti, bontona, lijepog ponašanja, suzdržanosti, skromnosti, empatije…

El, baja, kažem ja samom sebi, de' stan' malo, i prilagod' se takvom načinu komunikacije, da ne izvališ neku našu, balkansku, il' kapelačku, uzrečicu, poštapalicu, light psovčicu…

Da ne uvrijediš čoj'ka!

Ipak je on, toliko godina, u onoj otočnoj zemlji, preko „onog kanala“, s dugogodišnjom, kraljevskom tradicijom, princezama i prinčevima, odlaskom u lov s lovačkim psima, tamo gdje se igra vrhunski nogomet i ostali sportovi, ide u „pubove“, gdje je „šef u politici“ onaj simpatični otkačeni plavokosi premijer s mangupskom frizurom koja se u frizerskom žargonu zove „bašmebriga“…

Usput, i moja je frizura uvijek bila takva dok sam bio mlađi, s dugom kosom do ramena, ali crnom, valovitom, kad sam putovao autobusom iz Kapelne u Donji Miholjac i kroz otvoreni prozor „ladio uvojke“, ili kada smo s vlakom, našim „ćirom“, išli od stanice Blanje u Orahovicu na jezero, pa smo cijelo vrijeme svi „vis'li na otvorenom prozoru“, a kada smo došli, svi smo imali iste frizure kao GOSPODIN BJ, kao da smo poslije pranja kose sušili ju u „centrifugi veš mašine“!

Eto, s kim se mi danas upoznajemo!

Al' sam se rapis'o, k'o da sam ograj'so!

El, baja, on tol'ko visoko podiže noge i stopala, da'b', da'j u Kapelni, mog'o s njima „otresat' ringlove s grana!

El', baja, on toliko tuče nogama i stopal'ma po onoj vreć' da mene, koji gledam to...boliiiiiii…pitam se, šta mu je skriv'la vreća, a pitale' b' se i naše drage bake da ga sada vide!

El' baja, on, tol'ko razbija dlanov'ma cigle, crepove, otvara pivske flaše, dab' sigurno dob'jo pos'o u nekoj zidarskoj ekip' koja zida kuće, kod nas, il' na „baušteli“!

El' baja, on potkoljen'com lomi daske takvom lakoćom da ni aaaa, ne kaže, al' ja zato gledam moj' podkoljen'cu el' je poplav'la!

El', baja, neć' dalje, viđet ć' te Vi to u svem što' ć' Vam pokazat!

El' baja, da s' naše drage bake sad žive, i da im to pokažemo, 'odma' b' se pitale dok predu vun', el' onaj Duduka, pri seb' „tuče, šamara, lomi, grmi“ sve oko sebe! I cigle, crepove, otvara pivske flaše! I nogama, i rukama, i laktov'ma, i

šta umjesto toga, nej'de igrat nogomet' k'o

NJEGOVI, OTAC BRANISLAV I STRIC BORISLAV (RADIVOJ).

El' idem odma' pop't' 'edan aspirin da malo dođem seb'!

A da, sve sam VAM NAPIS'O OSIM DA JE ON…

MIROSLAV DUDUKA DAKIĆ

Pa evo Vam ga!

Nek' i Vi, poslije ovoga, odete uzet 'edan aspirin, za smirenje!

I nemojte sad i Vi počet lo'mti cigle, crijepove, vreće, granje, flaše…

Ovako je počelo...

Po imenu i prezimenu znao sam tko je on!

O njemu, u godinama njegovog odrastanja, imao sam malo informacija koje sam dobivao od članova njegove obitelji prilikom posjeta i naših susretanja u Kapelni. Njih iz Tenje, a mene iz Zagreba.

Da, život nas je iz Kapelne rasuo na razne strane, svakog svojim putevima, a ono malo naših susreta bilo je nedovoljno za veću upoznatost s obiteljskim dešavanjima.

I onda, tamo negdje oko 11.02.2017.g. uspostavismo kontakt na Facebook profilu Kapelna u našem srcu, mojim javljanjem i objašnjenjem, tko sam, što radimo, i tako to…

Odmah dobih odgovor koji je glasio ovako…

„ Pozz gospodine, hvala na svemu sto ste napisali, jako lijepo ste objasnili sve. Ja sam mladji sin Branislava Dakica koji je otisao u Englesku pre 18 godina, dosavsi, upoznao sam nasu djevojku i sad imamo 3 sina Stefana, Maksima i Petra . Poceo sam zivot u Engleskoj sa sportom; poslao sam vam zahtjev pa ga primite da vidite i da me upoznate. Novi zahtjev je miroslav dakic martial academy . Pitali ste me za Duduka, sta znaci…to mi je nadimak od malena tako me svi znaju. Pozz za sada i ako imate jos slika postavite“.

I tako je krenulo!

I neka je!

Veseo sam i sretan da smo opet zajedno „u našoj dragoj Kapelni“!

Eto toliko za uvod…o ostalom, govorit će fotografije, videa, tekstovi, komentari, pitanja, odgovori u posebnom njegovom Albumu u ediciji NAŠI LJUDI...koji sam otvorio na moj prijedlog, i njegovu svesrdnu suglasnost. Ono, s čime se Miroslav bavi, postignuti zapaženi rezultati i uspjesi, zaslužuje da ga uvrstimo među ostale Kapelčanke i Kapelčane kako bi to znali i oni koji o tome nisu do sada imali nikakvih informacija. Na naš ponos, i ponos njegove obitelji!

I Miroslav je po obiteljskoj liniji Branislava Dakića, njegovog oca, naš Kapelčanin, bez obzira što mu roditelji žive u Tenji, a on rođen u Osijeku, koji je sa zadovoljstvom, kada je to bilo prilike dolazio u Kapelnu, a dolazit će i dalje!

Dobro nam došao, Miroslave, Prijatelju, među nas, u našu dragu KAPELNU!

VIDEO ZAPISI