JA TAMAN ZAVRŠAVAM, ON ME SAMO GLEDA, AL' NE KLIKĆE? - 2. DIO

A TAMAN ZAVRŠAVAM, ON ME SAMO GLEDA, AL' NE KLIKĆE? - 2. DIO - JUTARNJI NASTAVAK PRIČE OD JUČER

Gdje bi i klikt'o, pored ovakvog "aranžmana" ispred mene! Na stolu!

PITIJE!
KAPELAČKE!
RASHLAĐENE!
S 'EDNOM, "MALOM"!
KAPELAČKOM!
RASHLAĐENOM!

NE TREBA VIŠE NIŠTA REĆ'!
DOVOLJNO JE!
DOBAR TEK/PRIJATNO!

TKO JE BLIŽE, MOŽE NAVRATITI!
IMA DOVOLJNO!


JA TAMAN ZAVRŠAVAM, KAD ON - OPET KLIKĆE! - 1. DIO_26.02.2022.

Okenu' glav', pogledam prema mjestu od kuda dolazi zvuk, kad ono - opet klikće!
Piše, i pita me - Što ti je na umu, Kapelna?
Čekaj malo, upravo završavam! Imaš li TI još nekog prijatelja, il' sam' mene "cimaš"?
Ovo mi je na umu...
KAPELAČKE PITIJE!
Dvije posude! Pune! 'edna jako začinjena, popaprena, zabiberena, posoljena za mene, druga potanko, tek toliko! Za moje, tko hoće! Još se "puše" od topline. Upravo ih složio u posude.
Ja "izbekar'jo oč', naprosto ih gutam pogledom...tko će dočekat' jutro da ih, onako, jako ohlađene s 'ednom, malom, kapelačkom, ladnom, počnem uživat'...
Gleda ON u mene, pa u pit'je, pa u mene...
Ma, gle, 'ko Ti je kriv što s' rođen "tam' preko bare". I da t' počnem objašnjavat' neš me razum'ti!
Zato, "pas' oč'ma" i gledaj, uj'tru što ć' ja s njima!
Žao mi je, drugi put, rodi se kod nas!